POLJSKO-HRVATSKI SUSRET KATOLIČKE MLADEŽI

U danima 16-17. rujna održan je u Wadowicama i Krakovu 1. Poljsko-Hrvatski Susret Katoličke Mladeži pod pokroviteljstvom počasnog konzula RH u Krakovu i predsjednika Poljsko-hrvatske industrijske i trgovinske komore, gospodina Pawła Włodarczyka. Počasni patronat nad tim događajem prihvatio je među inim kardinal i nadbiskup Krakova gosp. Stanisław Dziwisz, a počasnim gostom je bio veleposlanik RH u Poljskoj, gosp. Ivan Del Vechio.

U susretu je sudjelovalo otprilike 120 mladih ljudi iz Hrvatske i Poljske. Hrvatsku su reprezentirale dvije grupe mladeži iz Splita i Rijeke, a Poljsku wadowicka, tarnowska i krakovska omladina. Prvi dan susreta, koji se odvio u subotu u Wadowicama, rodnom gradu blaženog Ivana Pavla II, bio je prigodom da se naši mladi ljudi upoznaju, te međusobno razmjene svoja iskustva i mišljenja na temu vjere, njezinom značenju u njihovom svakodnevnom životu, te općenitoj trenutnoj kondiciji potonje u Europi. Zajednički slavenski korijeni obiju naroda, te više nego očigledne srodnosti u kulturi i jeziku, znatno su olakšali te prve kontakte.

Drugog dana u nedjelju, sudionici susreta posjetili su Krakov, gdje su imali susret sa Njegovom Eminencijom kardinalom i nadbiskupom krakovskim Stanislavom Dziwiszom, svojevremeno osobnim tajnikom blaženog Ivana Pavla II, nakon čega su pohodili sv. misu u Svetištu Božanskog Milosrđa u Krakovu-Łagiewnikama, održanu za Hrvatsku, Hrvate i njezine prijatelje. Misa, koju je u podosta ispunjenoj łagiewnickoj bazilici predvodio krakovski biskup Jan Zając, održana je u velikoj mjeri također na hrvatskom jeziku. Završnu riječ je imao vlč Donald Marković iz splitske grupe naše mladeži, koji je na jedan dirljiv način govorio o duhovnoj povezanosti Hrvata i Poljaka, a o blaženom se Ivanu Pavlu II sa puno ljubavi izrazio kao o „našem zajedničkom Svetom Ocu“, što je nagrađeno od prisutnih velikim pljeskom.

Chorwat.org.pl bio je u Łagiewnikama i sa nekolicinom sudionika susreta uspio popričati. „Dojmovi su izuzetno pozitivni“: rekle su nam, ne krijući svoje oduševljenje i zahvalnost za gostoljubivost poljskih vršnjaka, Splićanke Anita Prološčić i Petra Domazet, kojima je ovo bio prvi posjet Poljskoj i s nestrpljenjem očekuju sljedeći susret, ovaj puta u ulozi domaćina. Još nadahnutiji u svojim dojmovima bio je Leopold Rodić iz splitske župe Svetog Križa, kojemu je ovo bio neke vrste put u duhovnu domovinu Hrvata, a prije svega ispunjena hodočasnička obaveza prema liku i djelu Svetog! Ivana Pavla II, koji nas je u teškim trenucima Domovinskog rata toliko zadužio svojom podrškom i duhovnom skrbi. „To je iskustvo, koje će pamtiti cijeli svoj život!“: rekla nam je za svoje šticenike, grupu od tridesetak učenika OS „Milan Brozović“ iz Kastva, njihova starateljica i ravnateljica škole gosp. prof. Sandra Krpan, a koja je zahvaljujući pozivu partnerske škole iz podkrakovske Nieciecze boravila u Poljskoj još cijeli sljedeći tjedan nakon ovog susreta.

Za naš portal svoje izjave na temu ovog događaja dali su također njegov organizator, počasni konzul RH u Krakovu gosp. Paweł Włodarczyk, te počasni gost, veleposlanik RH u Poljskoj gosp. Ivan Del Vechio. Evo što su izjavili:

Chorwat.org.pl: Panie konsulu, w ciągu tych dwóch i pół roku od powołania Polsko-Chorwackiej Izby Przemysłowo-Handlowej, był Pan pomysłodawcą i organizatorem szeregu różnych spotkań na płaszczyźnie gospodarczej, kulturalnej, a teraz jak widzimy również duchowej. Co było inspiracją tego przedsięwzięcia, którego dzisiaj jesteśmy świadkami?

Paweł Włodarczyk, konsul honorowy RCh w Krakowie: Niewątpliwie duchowa więź, jaka łączyła i nadal łączy Chorwatów z osobą błogosławionego Jana Pawła II oraz fakt, że Polacy i Chorwaci to dwa najbardziej katolickie narody w Europie. Organizując to spotkanie polsko-chorwackiej młodzieży katolickiej, pierwsze i mam nadzieję nie ostatnie, chciałem im stworzyć możliwość zobaczenia i poznania tych najważniejszych w życiu Jana Pawła II miejsc, a także okazję do wymiany doświadczeń i poglądów na swoje życie religijne i w ogóle życie młodych ludzi wkraczających w dorosłość.

Chorwat.org.pl: Tego typu inicjatywy są na pewno warte pochwały, ponieważ nie tylko zacieśniają więzy przyjaźni polsko-chorwackiej w sensie duchowym, ale nas zbliżają również na innych płaszczyznach współpracy, dyplomatycznej, gospodarczej i kulturowej. W jakim kierunku idzie Pana zdaniem ta współpraca między Polską i Chorwacją? Jakie są perspektywy jej dalszego rozwoju?

Paweł Włodarczyk, konsul honorowy RCh w Krakowie: Myślę, że nieodległe wejście Chorwacji do Unii Europejskiej, przy którym Polska odegrała na pewno niebagatelną rolę, sporo pomagając Chorwatom w otwieraniu drzwi Europy, w znacznym stopniu ułatwi i wzmocni tę współpracę. Dzięki temu będziemy mogli zdecydowanie łatwiej i pełniej razem działać niż dotychczas. A te, umownie je nazwijmy, młode drzewka, jakie dzisiaj posadziliśmy na gruncie duchowym, podlewajmy i troszczmy się o nie, bo od nich również zależą dalsze, dobre i udane stosunki polsko-chorwackie.

Chorwat.org.pl: Dziękuję Panu za rozmowę.

 —————————————————————————————————————-

Chorwat.org.pl:  Vaša Ekscelencijo, svi koji imalo poznaju povijest hrvatsko-poljskih odnosa znaju da njihovi počeci sežu u davnu prošlost, još tamo iza kraljeva Tomislava i Mieszka. Ali nažalost, stjecajem nekih, pogotovo za nas Hrvate nepovoljnih historijskih okolnosti, ti su kontakti na službenoj razini između dviju nezavisnih zemalja relativno kratkog vijeka. Naime ove smo godine obilježili dvadesetu godišnjicu priznanja Republike Hrvatske, među inim i od strane Republike Poljske, te uspostave zajedničkih bilateralnih odnosa. Tijekom tog razdoblja naše su diplomatske misije radile sa različitim intenzitetom na hrvatsko-poljskim relacijama. Rezimirajući sve, što je dosad učinjeno na tom polju, možemo objektivno zaključiti da ste Vi i veleposlanstvo RH u ove 4 godine Vašeg veleposlaničkog mandata znatno doprinijeli osnaženju te suradnje svojim raznim inicijativama, kako na diplomatskom, tako i na gospodarskom, kulturnom, a danas vidimo također na duhovnom nivou. Kako Vi komentirate dosad učinjeno u hrvatsko-poljskim odnosima i kakve su perspektive njihovog daljnjeg razvoja?

Ivan Del Vechio, veleposlanik RH u Poljskoj: Na početku dozvolite da pozdravim sve Vas ovdje u Poljskoj, koji radite i koristite portal „Chorwat.org.pl“. Vraćajući se na Vašu ocjenu postignutog u protekle četiri godine, meni je vrlo drago da je taj rad uočen. Ja mislim da se mi ovdje zapravo vraćamo povijesti, koristeći neke događaje, koji su nam pomogli da intenziviramo ovo o čemu ste Vi maloprije rekli. Prije svega, to je svakako lik i djelo Ivana Pavla II, to je ta duhovna povezanost Hrvata i Poljaka. Ja doista ne znam zašto je prije nismo prepoznavali, jer to je zapravo najveći resurs, koji mi zajedno imamo. Ja uporno tvrdim da koliko god Hrvati trebaju Poljake, toliko isto tako, pa možda i više, Poljaci trebaju Hrvate, i to ne samo iz duhovnog aspekta, ali i kulturnog, gospodarskog i dr. I ovo što smo mi prepoznali, te počeli podcrtavati i naglašavati, to su upravo ti resursi. Puno je učinjeno u ove 4 godine, i to ne samo na državnoj razini, ali također na regionalnoj i lokalnoj. Stekli smo brojne prijatelje u cijeloj Poljskoj, po svim vojvodstvima. Dosad je potpisano nekoliko ugovora o suradnji, naše županije i gradovi surađuju sa svojim poljskim partnerima. Stvarno smo dali toj suradnji neku novu energiju, ali moram naglasiti da sve to radimo u tom duhu, koji nam je ostavio, kako je to danas na misi naš velečasni lijepo rekao – naš i vaš Papa. Dakle nema tu ničeg novog, mi samo tražimo i pokrećemo te veze, koje među nama postoje. Dapače mi smo već pokrenuli inicijativu da te odlične bilateralne odnose podignemo na razinu strateškog partnerstva. Ja sad ne želim ovdje elaborirati, jer primjera ima dosta. Primjerice u Katowicama pripremamo uskoro konferenciju na temu povezivanja Jadrana i Baltika, stvaranja jadransko-baltičkog poslovnog koridora, dakle energetika, turizam, transfer roba itd. Ta i druge inicijative samo potvrđuju da idemo dalje od dosad postignutog. Ali vraćajući se temi duhovne povezanosti, ovaj susret je za nju iznimno značajan. Valjalo bi ga institucionalizirati, da se odvija svake godine, jedanput u Hrvatskoj, jedanput u Poljskoj. Mislim da ovo moramo nastaviti i učiniti sve da realiziramo tu viziju, o kojoj sam govorio.

Chorwat.org.pl: Dakle, baza za daljnji razvoj suradnje među našim zemljama je više nego solidna. Preostaje jedino ići izabranim putem i bez bojazni gledati u budućnost. Ipak tu Vašu viziju će pokušati provesti u djelo netko drugi, jer Vi polako odlazite sa ovog mjesta veleposlanika Republike Hrvatske u Poljskoj. Ako nije previše osobno, dozvolite da Vas za kraj ovog intervjua nešto upitam. Nakon veleposlaničke dužnosti u Izraelu i sada Poljskoj, da li i dalje stojite na raspolaganju Republici Hrvatskoj kao zastupnik njenih interesa u nekoj drugoj zemlji, da li Republika Hrvatska dalje namjerava koristiti Vaše diplomatsko iskustvo ili se vraćate u domovinu?

Ivan Del Vechio, veleposlanik RH u Poljskoj: Nije moje da o tome govorim. Mislim da postoje odgovorni ljudi u Hrvatskoj, koji prate naš rad. Dakako ja stojim na raspolaganju mojoj domovini, kao što sam stajao i dosad, još od vremena Domovinskog rata. Prema tome ja o tom pitanju uopće ne razmišljam. Postoji sistem, dovoljno ozbiljan i razvijen, koji zna kako iskoristiti ne samo moja iskustva, ali i drugih diplomata, političara i gospodarstvenika, i uz njihovu pomoć ukrcati nas u vlak, koji će izvući Hrvatsku iz trenutne krize i podignuti ju na razinu, kojoj ona teži i ima potencijal da pripada, kako na gospodarskom, tako na kulturnom, duhovnom i svakom drugom planu.

Chorwat.org.pl: Hvala Vam na razgovoru.

Nakon mise i ručka u Łagiewnikama, naši mladi sudionici susreta otputovali su u razgledavanje krakovskih znamenitosti i u Wieliczku na noćenje, gdje su sljedećeg dana posjetili tamošnji svjetski poznati rudnik soli, jedan od poljskih spomenika uvrštenih na UNESCO-vom popisu Svjetske baštine.

/Ivo Sabljak – dopisnik iz Krakowa/

Galeriju od nekoliko fotografija s susreta možete vidjeti ovdje.

Dodaj komentarz

Twój adres email nie zostanie opublikowany.